Славни средњи век

Налази из рановизантијског периода које можете видети у Завичајном музеју Жупе потврђују континуитет у непрестаном и динамичном животу различитих култура на овом простору.

Препис Студеничке повеље из XVIII века нам говори да је Стефан Немања још у XII веку имао своје поседе у Жупи, које је 1196. године даривао манастиру Студеница „са обавезом да приносе вино манастиру“. Од тада па до данас, Жупа је нераскидивим нитима везана за манастир Студеницу. Студенички монаси су своје последње винограде у Жупи продали 1876. године, али и поред тога су за потребе манастира куповали искључиво жупско вино. Како се нераскидиво не може покидати, тако је после 140 година, 2016. године манастир Студеница поново посадио свој виноград, у самом центру жупског виногорја, на шест хектара. Засади тамјанике и прокупца већ рађају, на благодат и радост свих Жупљана.

Ништа мање важно није поменути да су у одређеним историјским раздобљима и друге велике српске светиње, попут Хиландара, Жиче, Грачанице, имале своје поседе или куповале вино у Жупи. Уосталом, данашњи топоними – Старци, Калуђерка, Калуђерско брдо, Владичина бара нам потврђују да је велики део ове области припадао манастирима.

Према сачуваним легендама, које се овде преносе са колена на колено, српски кнез Лазар Хребељановић је имао своје винограде у пољани Крушевица, у непосредној близини данашњег Александровца. Према једној легенди, његов отац Прибац је рођен у оближњој пољани која се и данас зове Прибојевац. Оно што поуздано знамо из историјских извора, Лазар је често боравио у Жупи, посебно на граду Кознику, чије се рушевине и данас поносно уздижу изнад реке Расине, на петнаестак километара од Александровца. Средњевековни град се налази на купастом узвишењу, на 922 метра надморске висине, на предивном месту са кога се види „пола“ Србије. Зато и не чуди што је ово било омиљено место српског кнеза. Археолошка открића нам указују да је постојао тзв. доњи град који је био значајних димензија. Лазарев син, деспот Стефан Лазаревић, даровао је Козник са 70 села, свом великом челнику, Радичу Поступовићу, познатијем као Рајко од Расине.

Као град од великог стратешког значаја, опстао је дуго и у периоду османског ропства, као центар кадилука. Поуздано се зна да је Козник био у функцији све до аустријско-турских ратова у XVII веку када је спаљен под налетом аустријске војске којој се прикључило много српског живља. До данас је сачувана скица горњег и доњег града коју је том приликом сачинио аустријски инжињеријски официр. Од тада се рушевине Козника надвијају над  Жупом, чувајући многе тајне и чекајући нека боља времена, са надом свих нас, да ће тврђава бити обновљена и постати туристичка атракција овог краја.

Такође, за Жупу се везује легенда о Милошу Обилићу, који је рођен на месту Кобиљак (Кобилић) у селу Лаћислед, у непосредној близини пута Александровац – Крушевац, где се и данас могу видети остаци средњевековног града. У подножју овог града се налази напуштена светиња Манастирак, у коме се налази камена плоча, испод које је, према легенди, сахрањена Милошева мајка Гроздана.

Манастир Дренча посвећен је Ваведењу Пресвете Богородице и задужбина је српског властелина који се замонашио под духовним именом Доротеј и његовог сина Данила, који је 1395. године рукопположен за српског патријарха (Данило III). Градња манастира започета је још у време цара Душана, око 1350. године, а помиње се у Жичкој повељи из 1382. године, која се чува на Светој Гори, у манастиру Светог Пантелејмона. Једна је од првих цркви Моравске школе. Ово духовно уточиште Жупе обновљено је почетком овог века и у њему се налази сестринство на челу са игуманијом, мати Фотином.

Манастир Светог Илије у Руденицама је саграђен у периоду 1405 – 1410. године, задужбина је властелина Вукашина и жене му Вукосаве. Добар део фрескописа је сачуван иако је манастир био у рушевинама неколико векова. Обновљен је добрим делом за време Милоша Обреновића а потпуно у периоду између два светска рата када га је, 1936. године освештао владика жички Николај Велимировић. Игуманија манастира мати Марта ће вас увек дочекати са радошћу.

Манастир Светих Козме и Дамјана у Плешу саграђен је на темељима старе средњовековне цркве, 2003. године. Манастир се налази у прелепом, поджељинском делу Жупе, поред реке Расине а испод средњевековног града Козника. Игуман манастира Дамаскин, уз помоћ верног народа марљиво одржава манастир, који током године посети на хиљаде гостију из свих крајева Србије.

У Жупи постоји још тридесетак што цркви, што црквишта, а свака од њих прича своју причу и памти догађаје и време које овде није пролазило узалуд.