О Жупи

Пише: Стефан Ж.

Жупа се налази у централном делу Србије, у самом срцу српског историјског етничког простора. Традиционално, појам Жупе је означавао питому удолину смештену између обронака Копаоника и Јастребца, ограничену рекама Расином и Западном Моравом. Данас под тим именом Жупљани подразумевају духовну заједницу мештана и територију општине Александровац и са поносом истичу две њене природне целине – „доњу“ и „горњу“ Жупу

Источни, нижи и питомији део је нагнут према Западној Морави, ишаран је виноградима, воћњацима и баштама. Благо заталасане косе су у пролеће зелене у свим могућим нијансама, а јесен их претвори у мотив са разгледнице – златна и царска црвена свуда уоколо докле поглед сеже у воћњацима и виноградима.

Западни, већи део Жупе је брдски и планински предео. Падине Жељина, Копаоника и Гоча са тридесетак врхова виших од 1000 метара су богате дивљим свињама и вуковима, зими снегом, а у лето освежавају прохладним ноћима, брзим потоцима са хладном водом и густим шумама, буковим и боровим. Људи гаје малине и купине, кромпир и лековито биље. Реке се деле на источне које се сливају у Западну Мораву и западне, ибарске.

Мистична планина Жељин са својим вулканским врхом од 1785 метра висине је кров Жупе. Богат је водом и столетним буквама, а на њему, у подземном језеру већ вековима живи жупска ала – аждаја која је кроз историју Жупљанима доносила и добра и зла, а жупске винограде увек љубоморно штитила и пазила.  

Раније је било разних мањих и већих фабрика. Сада их је мање, али се отварају винарије и погони за прераду и производњу хране, а Жупљани тако желе и да наставе. Има разних потребних и непотребних заната и наивних уметника.

У Жупи ветар не дува, а кише има таман колико треба. Снег је зими обично обилан, летњи дани су врели, али су вечери прохладне и пријатне. Комарци живе само источно од Александровца и то само у двориштима са уредно одржаваном баштом. Сунчаних дана има прегршт, а михољско лето је издашно и никад не омане.

Људи у Жупи су питоми, шармантни и гостољубиви. Говоре префињеном варијантом косовско-ресавског дијалекта. Прослављају крсне славе нетипичне за друге крајеве. Због извесне географске изолованости још од времена повлачења српског језгра према Дунаву на север, Жупљани су незаобилазни узорак за истраживаче ДНК наслеђа – сачували су у генима слику немањићког времена.