Пише: Стефан Ж.
O прокупцу, тамјаници и јагоди
Кажу да се у Жупи подно дворогог Жељина још у време Римљана гајило грожђе. Да ли због традиције или нечег ли другог, тек, од кад памтимо, живот без грожђа и вина не можемо да замислимо. Подруми су нам стари, али вински судови блистави и модерни. Дедови нам и прадедови су били винска господа. Правили су чувена вина и са њима стизали до европских дворова. Очеви су запустили винограде, али су земљу и подруме сачували. А ми данас, обнављамо засаде, правимо лепо вино и гледамо да Жупи повратимо славу и богатство.
Под виновом лозом је око две хиљаде хектара, а поднебље нам нуди таман још толико. После Великог рата имали смо двоструко више него данас, али памтимо и времена са једва пар стотина преживелих хектара. Од двадесетак винских и стоних сорти грожђа које гајимо, више од половине су аутохтоне, старе и новостворене српске сорте – прокупац, тамјаника, јагода, жупљанка, смедеревка, вранац, пловдина, ризлинг италијански. Остатак чине познате сорте каберне совињон, мерло, каберне фран, бургундац црни, шардоне, совињон блан и ризлинг рајнски.
Најдраже су нам вина од сорти које сматрамо нашим.
Прокупац даје вина средње јаког тела са умереном танинском структуром. На мирису се могу осетити ароме белог и црног бибера, суве шљиве, купине, боровнице. Укусом доминирају тонови црне кафе, листа дувана, црне чоколаде, често уз дозу минералности. Позиција винограда и процес производње у подруму ће одредити коначни профил.
Тамјаника даје интензивно мирисна вина лаганог до умерено јаког тела. На мирису доминирају ароме пољског цвећа, цитруса, багрема, тамјана, зове, нане, босиљка. Укус боје цитрусни тонови, тропско воће, кандирана кора од поморанџе и лимуна.
Јагода – она је још увек тајна коју не откривамо на даљину. Одакле јој име?
Виногради су нам претежно мали – има их од пар стотина чокота, највећи је целих седам хектара, а углавном су површине од тридесетак ари. Распрострли су се на јужним и југозападним падинама околних брда, на сиромашној земљи белој од кречног камена и са пуно шкриљца. Таква подлога жупском вину, поред изражених сортних својстава, доноси богату минералност. Све више своја вина оплемењујемо у бурадима од српског или француског храста и пуштамо их да одлежавају у боци. Тиме добијамо дискретне барик тонове у Прокупцу и Тамјаници, али смо у том поступку шкрти.
Данас, док ово читаш, постоји више од 70 винарија. Многи Жупљани производе вино под фирмом пољопривредног газдинства, а колико има појединачних произвођача са лепим вином без регистроване етикете не стижемо да пребројимо. Неко производи хиљаду-две литара, а неко и до две стотине хиљада боца.
Жупско виногорје расте – повећава се површина под засадима, све је више винарија, а вина су из године у годину лепша, квалитетнија и траженија. Винарије нуде разне винске доживљаје, дегустације, смештај и одмор у специфичном жупском окружењу и атмосфери.
А ни љубитеља наших вина нам не фали!
Добродошли!
